Uvođenjem prava korišćenja sa pravom prometa za ranije sopstvenike i njihove zakonske naslednike i pravne sledbenike na neizgrađenom građevinskom zemljištu, dovedeni su u neravnopravan položaj raniji sopstvenici na čijem zemljištu su izgrađeni objekti drugih lica ili se radi o zemljištu koje je generalnim planom proglašeno kao javno građevinsko zemljište, a raniji sopstvenici nisu dobili adekvatnu naknadu za izuzimanje tog zemljišta iz njihovog poseda. Problem može nastati i prilikom pribavljanja dokumentacije koja se traži kao uslov za donošenje rešenja o pravu korišćenja iz člana 84. Zakona o planiranju i izgradnji. Jedan od uslova je potvrda o uvidu u urbanističke uslove koju izdaje nadležni geodetski zavod. U toj potvrdi se navodi detaljno o kakvom se zemljištu radi i za šta je predviđeno, ali često nedostaje određenje da li spada u ostalo neizgrađeno ili javno građevinsko zemljište, što je od bitne važnosti za uspostavljanje prava korišćenja koje je u prometu. To može dovesti do nerešive situacije jer nadležni opštinski organ smatra da nije nadležan da na osnovu opisa geodetskog zavoda odredi da li se radi o ostalom građevinskom zemljištu ili ne. Takođe, rešenje o ovom pravu korišćenja ne mogu dobiti raniji sopstvenici koji su izgradili objekat na tom zemljištu. Važeći Zakon o planiranju i izgradnji daje tu mogućnost samo ranijem sopstveniku koji je stekao pravo preče gradnje po prethodnim propisima, a nije sagradio objekat. On može podneti zahtev za poništaj pravnosnažnog rešenja o pravu gradnje, a zatim da podnese zahtev za ostvarivanje prava iz člana 84. Da bi se svi raniji sopstvenici izjednačili u svojim pravima, potrebno je donošenje zakona o restituciji, koji se toliko dugo očekuje i najavljuje. Sopstvenici kojima se ne može izvršiti povraćaj zemljišta, odnosno pravo korišćenja koje je u prometu, ili dodeliti neko drugo odgovarajuće zemljište, imaju pravo na novčanu naknadu za izuzeto pravo svojine odnosno korišćenja. Takođe bi trebalo zakonom obezbediti ažuriranje postupaka povraćaja poljoprivrednog zemljišta, jer ima nezavršenih postupaka zbog neodgovornosti organa uprave pri nadležnim opštinama, a raniji sopstvenici i pored pravnosnažnih rešenja i presuda o povraćaju zemljišta nemaju zakonom obezbeđene garancije za realizaciju istih.

Samit G 20 bavio se preduzimanjem akcija kako bi se prevlada „finansijski bauk”.

Lideri dvadeset vodećih ekonomija sveta nedavno su proveli u Vašingtonu približno pet časova okupljeni za istim stolom. Cilj je bio da se pronađe izlaz iz finansijske krize ili kako da se stane na put ekonomskom padu koji zahvata jednu po jednu zemlju. Želja su da ona što pre umine i da se nikada više ne ponovi.

Na samitu su bili prisutni, kako je preneo Glas Amerike, lideri najvećih industrijalizovanih zemalja, ali i predsednici i premijeri ekonomskih giganta u razvoju poput Kine, Indije i Brazila. Zajedno, članovi ove raznovrsne grupe – G 20 – obećali su da će pojačati napore kako bi podstakli rast svojih ekonomija, i naglasili podršku većoj kontroli i regulativi globalnog finansijskog sistema.

Blizu 2.000 bespravno sagrađenih objekata u Novom Sadu neće moći da bude legalizovano, utvrdili su do sada službenici Gradske uprave za urbanizam. Polovina ne ispunjava ni osnovne urbanističke uslove, a u ostalim slučajevima vlasnici su sami odustali. Ni posle pet godina, od kako je započet postupak za 23.827 kuća, legalizaciji se ne vidi kraj.

Legalizacija se otegla i zato što je oko 15.000 vlasnika podnelo je nepotpunu dokumentaciju, navode u Upravi za urbanizam.

Ovalna kuća zajedno sa Lovačkom kućom i Bilijarnicom, nekada deo muzejskog kompleksa Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“, biće ponovo stavljene u funkciju, potvrđeno je „Blicu“ u Kabinetu predsednika i Vladi Srbije. Ovi reprezentativni objekti biće korišćeni za prijem najviših svetskih državnika i njihovih delegacija.

Kako nam je rečeno u pres službi Kabineta predsednika Tadića odluka o ponovnom stavljanju u funkciju nekadašnjih muzejskih i rezidencijalnih zdanja proistekla je iz činjenice da Srbija treba da ima prave rezidencijalne objekte koji bi služili za primanje najviših svetskih državnika. Prema prirodi stvari, ove luksuzne objekte će najviše koristiti predsednik Boris Tadić, ali će posete u njima primati inostrane delegacije i članovi Vlade, naglašavaju oni.

Iako je u trci sa „MPC Propertis” izgubila tri hektara zemljišta na Autokomandi, komapnija „Delta” ne odustaje od izgradnje dve poslovne kule od 35 spratova. Ovaj projekat, kažu u „Delti”, biće realizovan, ali na nekoj drugoj lokaciji u Beogradu.

Gradilišta na tri lokacije sa spiska, koji su potencijalno opasni za okolne objekte i čiji investitori nemaju sve potrebne papire, Gradska građevinska inspekcija je juče zapečatila i označila žutim trakama sa naznakom „obustavljeni radovi“. Osim toga počelo je i zatrpavanje iskopne jame na gradilištu u Vojislava Ilića 39.

Planovi da u blokovima 62. i 63. budu izgrađeni parkovi postoje već 40 godina, ali je njihova izgradnja počela tek pre nekoliko dana. Do sada su se ovde gradili samo supermarketi, poslovne i stambene zgrade. Zelenila je bilo sve manje, tako da, iako su radnici na terenu, stanovnici ovog dela grada i dalje su sumnjičavi da će zaista do proleća sledeće godine dobiti svoje „zelene oaze“.

U parkovima će biti oko tridesetak vrsta ukrasnog drveća, šiblje i posebne cvetne oaze sa ružama i perenama. Mirni popločani deo parka namenjen je za starije ljude koji mogu uživati na klupicama, a za decu su predviđena dva igrališta sa klackalicama, ljuljaškama i toboganom - priča Đurđica Ivančević inženjer pejzažne arhitekture.

Regulacioni planovi za izgradnju Teniske akademije u zahvatu kragujevačkog sportskog centra Veliki park, kao i druge etape autoputa Kragujevac-Batočina ušli su u opreativnu fazu, a javni uvid trajaće do kraja novembra.

Firma “Family sport”, porodično preduzeće najpoznatijeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, je za izgradnju Teniske akademije izlicitirala 3,5 hektara u kragujevačkom Velikom parku. Kako je ranije najavljeno, na toj lokaciji biće izgrađen sportsko-rekreativni i poslovni kompleks.

Zemljište koje je zakupila kompanija MPC Propertis na Autokomandi nalazi se na prostoru koji je kompanija Delta planirala za izgradnju drugog Delta sitija.

Delta na tom prostoru već poseduje parcelu kupljenu privatizacijom preduzeća Autokomanda i u planu ima izgradnju šoping mola dvostruko veće površine u odnosu na onaj na Novom Beogradu, hotel i poslovne zgrade.

Da su tri parcele koje je u zakup dobio MPC propertis bile važne za Deltu govori i činjenica da je ta kompanija učestvovala na tenderu.

Najveće crnogorske građevinske firme počele su sa otpuštanjem radnika suočene sa nedostatkom posla, ali i svežeg novca, piše podgorička Republika.

List tvrdi da cene stanova u Podgorici i dalje padaju, a građevinci su u velikim problemima zbog kreditne zaduženosti kod domaćih banaka, koje ne mogu na vreme da servisiraju.

Globalna kriza, izgleda, najviše pogađa građevinarstvo, piše list i dodaje da su poznati crnogorski preduzetnici već počeli sa otpuštanjem oko 30 odsto proizvodnih radnika.

Podseća se da je poznato da su ti radnici primali odlične plate u proseku od oko 700 evra i to bez dana kašnjenja.