Potrošačke cene u SAD opale su osetno tokom novembra, nakon takođe značajnog pada u oktobru, a gradnja novih kuća u prošlom mesecu je bila na rekordno niskom nivou, objavili su vladini izvori u Vašingtonu.

Podaci Ministarstva za rad pokazuju da je indeks potrošačkih cena opao tokom novembra 1,7 odsto, nakon jednoprocentnog pada u oktobru. To je najveći uzastopni pad tog pokazatelja još od 1947. godine.

Takozvana bazna inflacija, koja ne obuhvata cene hrane i energenata, opala je u novembru minimalnih 0,1 odsto, u odnosu na oktobarski nivo, prenosi agencija Rojters.

Građevinska inspekcija za danas je zakazala rušenje nelegalne dvorišne zgrade s osam garsonjera u Futoškoj 60. Neizvesno je, međutim, da li će se to i desiti, pošto javno komunalno preduzeće “Stan”, koje je angažovano na rušenju objekta, do zaključenja ovog broja nije dobilo nalog za rušenje. U građevinskoj inspekciji juče nije bilo moguće dobiti informaciju o eventualnom odlaganju rušenja. Vlasnici spornih stanova juče su uputili cirkularno pismo raznim udruženjima i pojedincima s apelom da stanu u odbranu dvorišne zgrade u Futoškoj 60 i da ne dozvole da Novi Sad postane grad koji se ruši. Suzana Vuletić, jedan od vlasnika stana u toj zgradi, najavila je da će stanari svojim telima pokušati da spreče rušenje zgrade.

Cena zemlje za jedan kvadratni metar u Crnoj Gori pašće na 50 evra, kažu u ruskoj kompaniji Miraks, koja je zbog krize odložila gradnju hotela na rtu Zavala.

Direktor ruske kompanije “Miraks”, Vjaćeslav Lejbman, je vlasnicima zemlje poručio da ne treba da očajavaju, jer će “zadnja tačka krize” u Crnoj Gori biti na kraju 2009. godine.

“To je moja optimistička prognoza. Optimista sam, jer Crna Gora ima svoje vrednosti”, rekao je Lejbman za podgorički list “Dan”.

On je ocenio da svetska kriza za Crnu Goru “može biti šansa”, pošto je, kako je objasnio, to mala država i “može da iskoristi probleme koje imaju velike ekonomije”.

Većina stanara nove zgrade u Ulici Petra Drezgića bb na Salajci potpisalo je pismo upućeno policiji, tužilaštvu, Ministarstvu pravde i gradonačelniku Igoru Pavličiću u kojem optužuju investitora Jovicu Košutića da je neke od stanova duplo prodavao, pojedinima kupcima davao neodgovarajuću kvadraturu, kao i da mnogi još nisu dobili ključeve, pa su morali nasilno da uđu u svoje stanove. Košutić je, međutim, negirao sve navode, tvrdeći da se radi o zlonamernim pokušajima pojedinih stanara da mu naruše ugled i nanesu poslovnu štetu.

Skoro šezdeset godina nakon što su četiri primerka himalajskog bora postala prvo zaštićeno prirodno dobro u Beogradu, objavljena je monografija koja obuhvata sva prirodna dobra prestonice pod nazivom „Zaštićena prirodna dobra Beograda“, Zapis za 2008. godinu.

Cene stanova u staroj gradnji mogle bi pasti za 10 do 15 odsto, ali će cene stanova u novogradnji u Srbiji ostati nepromenjene, ocenio je Slobodan Mihajlović.

“Na cene stanova u novogradnji ne utiče mnogo svetska ekonomska kriza, jer je potražnja velika, a ponuda je za sada još uvek nedovoljna”, rekao je izvršni direktor preduzeća Blok 67 asošiejts (Associates) Slobodan Mihajlović.

Kako je dodao, na cene tih nekretnina ne utiču ni troškovi izgradnje, odnosno cena materijala, “već isključivo tržište, odnosno ponuda i potražnja”.

Prema njegovim rečima, Srbiji nedostaju stanovi, a jedini uslov da se tržište nekretnina stabilizuje je povećanje novogradnje, koja se po njemu može očekivati tek nakon završetka recesije.

Gradska vlast ozbiljno se priprema da privuče velike investitore, zbog čega priprema da ponudi pet lokacija za koje već postoje potencijalni ulagači. Paralelno sa infrastrukturnim opremanjem zemljišta, u pripremi je izrada takozvane banke zemljišta, koja će na pregledan način investitorima po­nuditi ove lokacije. A da ni opštine ne sede skrštenih ruku pokazuje primer Palilule koja je već najavili za predstojeće proleće izgradnju stambeno-poslovnog centra kod pivare vrednu 60 miliona evra, za koju je zainte­resovan investitor sa Kipra.

Na jednom od najvećih i najznačajnijih sajmova nekretnina i investicija.

Kan, mondenski grad smešten na Azurnoj obali, nije poznat samo po filmskom festivalu, već i po MAPIK-u, jednom od vodećih svetskih sajmova nekretnina na kome se bave tržnim centrima, koji je održan u drugoj polovini prošlog meseca.

Trodnevna manifestacija je uvek predmet velike pažnje svetske javnosti, posebno sada kada se govori o uticajima globalne ekonomske krize na ekonomije i velikih i malih zemalja širom sveta. Zato i ne čudi poruka koja je usledila i glasi: svetska ekonomska kriza usporiće neke započete projekte, ali ih neće – zaustaviti.

Globalne teškoće na tržištu nekretnina u svetu, donele kod nas i nešto pozitivno.

Tržište nekretnina u Americi– „igla” koja je probušila prenaduvani balon svetske ekonomije posle čega su nastali, kažu najveći lomovi od krize iz 1929. godine, izgleda se ipak neće odraziti negativno na naše tržište nekretnina. Ovako misli Milić Đoković, član mnogih foruma i komisija Privredne komore oblasti prometa nekretnina i direktor agencije „Old Rojal”. Osnovno je reći da na tržištu nekretnina u Americi više od 90 posto čini promet putem hipotekarnih kredita. To je i vodeći razlog zašto se kriza neće preliti kod nas jer hipoteke ne čini ni deset posto ukupnog prometa. Za sada tržište fleksibilno reaguje, nema velikog povratnog efekta nakon uvećanja mesečnih rata otplate usled promena vrednosti evra. Desilo se nešto dobro za ukupan promet nekretnina, naime smanjila se razlika između traženih cena kvadrata koja nekada iznosila i po 30 posto od realne cene. Sada su razlike daleko manje (oko deset posto), realnije, lakše i agentima ali i kupcima pa i prodavcima koji se ne zanose nerealnim iznosima.

Gradska građevinska inspekcija juče je počela sa zatrpavanjem gradilišta u Ulici Dragoslava Srejovića u beogradskom naselju Mirijevo. Ovo je drugo zatrpavanje temeljne jame, od kad je izdat spisak lokacija potencijalno opasnih po okolne objekte ili onih koji nemaju sve potrebne dozvole.

Izvršioci ovog zatrpavanja su procenili da će biti potrebno oko sedam dana da se ovaj rupa zatrpa. Investitor ovog gradilišta nema potvrdu o prijavi radova, a planirano je da se na ovom mestu izgrade dva stambena objekta.

Gradski sekretarijat za imovinsko pravne poslove i građevinsku inspekciju je spisak nelegalnih gradilišta proširio na 65 lokacija.