- U prošloj godini u Opštinskom sudu u Kragujevcu overeno je 15.814 stambenih ugovora, a samo u prvih šest meseci ove godine 17.552 - rekla je portparol suda Ivana Račić.

U agenciji za promet nekretnina “Brković” je rečeno da su razlozi porasta trgovine nepokretnostima priliv stanovništva iz drugih krajeva Srbije, dolazak stranog kapitala, najava da će italijanski proizvođač automobila “Fiat” investirati u “Zastavu”, ali i stambeni krediti koje odobravaju banke.

Zbog velike potražnje, cena kvadratnog metra stana u staroj gradnji približila se ceni u novogradnji. Tako u staroj gradnji cena kvadratnog metra u centru grada iznosi od 950 do 1.000 EUR, dok u novogradnji (računajući i PDV iznosi od 1.200 do 1.300 EUR). Na drugim lokacijama i stara i novogradnja jeftinije su za 100 do 200 EUR.

Stanovi u centru grada manje kvadrature su skuplji, jer u Kragujevcu, koji je univerzitetski grad, vlada hroničan nedostatak takvih jedinica, pa cena po kvadratnom metru u staroj gradnji dostiže i 1.100 EUR.

Na šta sada liči Kalemegdan (pod ovim imenom podrazumevamo Park, Gornji i Donji grad)? Na klasičnu srpsku papazjaniju u kojoj se mešaju projekti velikih glava i čačkaličastih nogu, miris ćevapa iz nelegalnih kafana sa treštanjem disko kluba smeštenog u Rimskoj dvorani. Tu je i planetarijum u amamu i još mnogo bastardnih kombinacija od kojih bi neke sigurno našle mesto u Borhesovim bestijarijumima.

A Kalemegdan bi trebalo da bude ogledno dobro jednog novog urbanističkog uma. Taj novi gradski plan za bogomdanu lepotu našeg čarobnog brega, mogao bi da preuzme i neka iskustva uređenja Central parka u Njujorku. Po mnogo čemu su ta dva mesta različita, ali, pošto su potrebe građana slične, onda je i logično da se pitamo zašto ne učiti od najpoznatijeg svetskog parka.

Odmah da kažemo, bez patriotskog dociranja, Kalemegdan se nalazi na lepšem mestu od Central parka. Breg iznad ušća Save u Dunav jedan je od najzamamnijih pogleda svetske geografije; ugurava se u trougao sa Rio de Žaneirom i Istanbulom. I baš zato je i obaveza uređenja tog razigranog prostora veća. A stvarnost je naravno, drugačija.

Ali, krenimo od najuočljivijih paralela.

Oba parka imaju zoološki vrt, što bi trebalo i zadržati. U njujorškom „zelenom pravougaoniku” nema nikakvog saobraćaja, osim skejtbordova. Čak i policija patrolira na konjima. Na Kalemegdanu je, međutim, drugačije. Tu vrvi od automobila. Gradska uprava je dozvolila obeležavanje parkinga duboko među srednjovekovnim kulama. Mogu se videti i automobili kako prelaze drveni most!? Ukoliko se sledi iskustvo „Velike jabuke”, onda bi automobilima trebalo zabraniti pristup na Kalemegdan. To može odmah da se uradi, a zatim da se izmesti drumski i železnički saobraćaj pored Nebojšine kule, što će biti izvodljivo izgradnjom obilaznice oko Beograda i završetkom stanice Prokop. Takođe, imperativ povezivanja pešačke zone u Knez-Mihailovoj ulici sa Kalemegdanom nameće razmišljanje o pravljenju drumsko-tramvajskog tunela koji bi se podvukao pod tu dugačku liniju na veduti Beograda koja počinje od brda nad Ušćem, pa se nastavlja Knez-Mihailovom, Terazijama, Svetosavskim platoom i završava Dedinjem i Belim dvorom.

Pošto je i Central park ornitološko stanište kao i Veliko ratno ostrvo, onda bi ovaj beogradski rezervat ptica svakako trebalo sačuvati u izvornom obliku. A sa Donjim gradom, odnosno kulom Nebojša, ostrvo bi trebalo povezati staklenim pešačkim mostom. I to bi bilo sve od betona na tom zelenom oku Ušća.

Osim geografskog položaja, prednost Kalemegdana je i njegova istorijska vertikala. To je mesto koje sažima iskustvo kulturnih slojeva, u ovom slučaju najpre rimskog, srpskog, otomanskog i austrijskog. To je mesto monumentalne ideje: nešto nalik centralnom spremištu istorijskog sećanja. Tako da bi svaki od ovih slojeva valjalo oživeti rekonstrukcijom urbaniteta epohe.

Gradska uprava Njujorka već više od jednog veka vodi stalnu borbu sa potencijalnim investitorima koji bi hteli da „osveže” sadržaje Central parka – uziđivanjem hotela, između ostalog. Za sada gradski oci Njujorka uspevaju da zadrže mir u pešačkom carstvu, dok beogradski upravitelji tek treba da uklone upravne zgrade sportskih klubova, državnih nadleštava, gomile kioska i posebno nedopustiv skandal da se u muzeju rimskih stela napravi disko klub!?

Uprkos visokim letnjim temperaturama i cenama kvadrata, u agencijama za promet nekretnina ovih dana primetne su gužve. Tome svakako doprinosi i odluka da od 1. jula ponovo počne isplata subvencija za stambene kredite za treći kvartal. Prijatno iznenađenje je što sve veći broj naših građana koji su u inostranstvu kupuje nekretnine u zemlji u nameri da se vrate u Srbiju, kako piše Politika.

– Mladi koji kupuju stanove putem kredita razumljivo traže najbolje moguće rešenje za odobrenu količinu novca. Najčešće je u pitanju suma od 50.000 evra ili nešto više. Za taj novac se, naravno, ne može kupiti mnogo kvadrata, ali se može naći odgovarajući stan u Mirijevu, u Krnjači ili Kotežu. Novina je da ovog leta ima naših građana koji se vraćaju iz inostranstva i kupuju stanove u Beogradu. To je, svakako, prijatno iznenađenje, a izgleda da će se trend povratka i nastaviti. Nedavno je mladić koji živi u jednoj mediteranskoj zemlji i ima uspešnu karijeru kupio stan salonskog tipa u centru Beograda. U dogovoru sa roditeljima koji su mu, naravno, finansijski pomogli, odlučio je da se vrati jer se, kako kaže, kod nas, ipak, kvalitetnije živi. On želi da u svojoj zemlji i rodnom gradu zasnuje porodicu, kao i da mu se deca školuju na maternjem jeziku. Iz istih razloga u Beograd se vraća i jedan mlađi bračni par. Trenutno su u fazi biranja stana. Misle da su kvadrati u Beogradu precenjeni, ali da su cene komunalija u našoj prestonici znatno niže nego na zapadu. I jedan mešoviti bračni par, Grk i naša zemljakinja, kupuje stan u Beogradu u nameri da u njemu živi. Zanimljivo je da svi oni traže stambeni prostor isključivo u starom delu grada. Pored strogog centra, zainteresovani su za stanove na Vračaru, Dorćolu, Zvezdari i Senjaku gde kvadrat košta 1.900 evra – kaže menadžerka jedne agencije za promet nekretnina koja ne želi da joj pominjemo ime.

Da se Beograđani u sve većem broju vraćaju iz inostranstva potvrđuju iskustva i drugih agencija. Svi se slažu da su razlozi za takvu odluku kvalitet života, ali i vera u bolje poslovne mogućnosti i viši standard.

– To su posebni kupci. Godinama žive u inostranstvu i ne znaju kakvo je stanje na tržištu. Smatraju da su kvadrati precenjeni, ali tačno znaju šta žele. Kad kupuju stan obavezno pitaju kako se zgrada održava. Za njih je nezamislivo da nema domara, da su hodnici neuredni, neokrečeni ili da su sijalice polomljene. O ulazima da i ne pričamo. Bitno im je i da je fasada lepa i čista. I, obavezno, da ima mesto za parkiranje. Po pravilu, traže stanove u centru, dok za Novi Beograd nisu zainteresovani. Iako mnogima ne izgleda tako, ipak kvalitet života u Beogradu je bolji nego u mnogim zemljama. Jedna naša sugrađanka koja od detinjstva živi u Nemačkoj, a sada je i udata za Nemca, u dogovoru sa njim donela je odluku da kupi stan u Beogradu i da se presele u Srbiju! Takođe, uspešan bračni par koji trenutno boravi u Italiji kupio je tri stana u naselju Golf na Banovom brdu koje pruža odlične uslove za život. Pored visoko kvalitetnih i udobnih stanova, veliku prednost ove lokacije čini i prava zelena oaza. Zato su nekretnine u ovom delu izuzetno tražene i retko se nalaze u ponudi. Ovog leta ima i naših povratnika koji su praktično radni vek odradili u inostranstvu. Oni obično kupuju kuće na dva-tri sprata i to van grada gde mogu u miru da provedu starost dočekujući decu i unuke. U svakom slučaju, ima više posla nego na početku juna – kaže Mirjana Rusić, direktorka prodaje u agenciji San Marko.

I u agenciji Elita internacional potvrđuju da je sve više mladih, školovanih, zainteresovano za povratak.

– Uvek se obradujem kad u agenciju dođu mladi ljudi sa željom da im nađemo odgovarajući stan, obično u centru Beograda, da bi se što pre vratili i započeli novi život u svom gradu. Raduje i činjenica da se radi o obrazovanim ljudima koji već imaju poslovnu karijeru. Svojim povratkom će uticati i na podizanje kulture stanovanja – smatra Nađa Baranin, direktorka.

Povratak mladih svakako ohrabruje jer, između ostalog, znači i veru u bolji život i srećniju budućnost svih nas.

Sve ovo potkrepio je trenutnim stanjem na tržištu nekretnina u našoj prestonici, ali je napravio i poređenje sa Bečom, gde se nalazi sedište Erste grupe u čijem je okrilju i Immorent.

Iako svi sektori u oblasti građevine i nekretnina doživljavaju procvat i trenutno se gradi 600.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i tržnih centara, u odnosu na Beč, koji je otprilike isti po veličini, to nije ni dvadeseti deo mogućeg za Beograd. U poređenju ova dva grada, oba sa po oko dva miliona stanovnika u gradskom području, sprovedenim istraživanjem došlo se do vrlo interesantnih podataka, koji, projektovani za sledećih 10 godina, pokazuju izuzetan potencijal Beograda, kako piše Politika.

Primera radi, Beč na dva miliona stanovnika ima 10 miliona izgrađenih kvadratnih metara kancelarijskog prostora, dok Beograd na isti broj stanovnika jedva da ima pola miliona. Odnos prodajnog prostora u odnosu na stanovništvo u Beču je 1:2, a u Beogradu nije ni blizu potreba jednog ovolikog grada. Potencijal rasta kod kancelarijskog prostora u Beogradu iznosi oko 10 miliona kvadratnih metara u narednih 10 godina (prosečno oko milion kvadrata godišnje). Da bismo se izjednačili u hotelskim kapacitetima, Beograd bi morao da izgradi, slikovito rečeno, više od 40 „Hajata” (u Beču ima oko 60.000, a u Beogradu oko 15.000 hotelskih ležaja).

Kad je reč o stambenom prostoru, u Beču u stanu veličine oko 90 kvadratnih metara u proseku živi troje ljudi (oko 30 kvadrata po osobi), a u Beogradu u stanu veličine oko 60 kvadrata živi u proseku četvoro ljudi, što je oko 15 kvadratnih metara po osobi. Potrebe za stambenim prostorom u Beogradu, time, iznose oko 30 miliona kvadrata stambenog prostora, s tim da će izgradnja ići nešto sporije jer ljudi nemaju dovoljno sredstava. Međutim, ako se izgradnja rasporedi na deset godina, uz očekivani rast standarda i nove mogućnosti finansiranja kroz razne modele kreditiranja, ovo tržište će postepeno postaviti svetske standarde.

Iz sprovedenog istraživanja za Beograd proizilazi potencijal rasta od oko 50 miliona kvadratnih metara, što raspoređeno na, recimo, 25 godina daje oko dva miliona kvadrata godišnje.

Petric još jednom ističe da su se sva četiri stuba kojima Immorent podržava razvoj nekretnina u Srbiji već pokazala uspešnim širom Evrope. Otuda i očekivanje da, pored lizinga nepokretnosti, razvoja vlastitih nekretnina i usluga, koje pružaju kod izgradnje nekretnina, na našem tržištu uspešno plasiraju PPP (Private Public Partnership)i lizing javnih ustanova, što će doprineti ubrzanom privrednom razvoju Srbije.

Preliminarna lista objavljena je juče u dnevnim novinama „24 sata“, „Danas“, „Pres“ i „Večernje novosti“, a rezultati konkursa dostupni su i na zvaničnoj internet prezentaciji Grada Beograda www. beograd.org.yu. Zainteresovani listu mogu da pogledaju i u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45.
U roku od 15 dana od dana objavljivanja preliminarne liste, svaki učesnik na Konkursu može gradonačelniku Beograda, preko Komisije za stambena pitanja, da uloži prigovor. Iz Grada najavljuju i da će, zbog sezone godišnjih odmora, konkurentima na kupovinu stana biti omogućeno da u narednih 15 dana samo najave prigovor, a u roku od još 15 dana i da ga podnesu.
Nakon toga, Komisija razmatra pristigle žalbe, posle čega treba da sačini predlog konačne rang liste, koja bi trebalo da bude poznata na jesen. I na konačnu rang listu predviđen je žalbeni rok, pa će ona najverovatnije biti definitivno utvrđena pred kraj ove godine.
Iako je preliminarna lista trebalo da bude objavljena još početkom aprila, to nije učinjeno jer je Komisija za stambena pitanja, tokom provere konkursne dokumentacije, ustanovila da je jedan broj pretedenata na stanove podneo lažna dokumenta. Takvih slučajeva bilo je četrdesetak, i protiv podnosilaca su podnete krivične prijave. Najviše zloupotreba odnosilo se na zdravstvenu dokumentaciju, stambeni status, stručnu spremu, radni staž…
Konkurs za prodaju 1.000 socijalno neprofitnih stanova objavljen je 27. novembra prošle godine i trajao je mesec dana. Na preliminarnoj listi rangirano je ukupno 5.910 kandidata, dok njih 1.318 nije rangirano najčešće zbog toga što ne pripadaju grupama koje imaju pravo da konkurišu, nemaju kompletnu dokumentaciju ili se ne smatraju da su bez stana prema odredbama Odluke. Osnovna merila za utvrđivanje reda prvenstva na rang listi su: stručna sprema, stambeni status, radni staž, zdravstveno stanje, invalidnost, telesno oštećenje, broj članova domaćinstva.
Ukoliko se dogodi da dve ili više osoba imaju isti broj bodova, prednost na listi daje se onome ko ima veći broj bodova po redosledu koji je utvrđen Odlukom o prodaji neprofitnih stanova. U slučaju da su isti bodovi po svim osnovama, prednost ima onaj ko je duže podstanar, a u slučaju istog ili nemogućnosti utvrđivanja tačnog trajanja podstanarskog statusa, ili stambenog, poredost će imati onaj sa dužim radnim stažom računajući godine, mesece i dane.
Socijalno neprofitni stanovi biće prodavani po proizvodnim cenama, sa rokom otplate od 20 godina, uz učešće od 20 odsto i godišnjom kamatom od 0,5 odsto.
Izgradnja ovih stanova je počela u junu ove godine, i oni bi trebalo da budu završeni do sredine 2009. godini. Ugovori sa onima koji budu dobili pravo da ih kupe sklapaće se tek pošto stanovi budu izgrađeni.

Rok za prigovore 15 dana
Prigovori na preliminarnu listu mogu se podneti gradonačelniku Beograda, preko Komisije za stambena pitanja, na adesu: 11000 Beograd, 27. marta 43-45, ili lično na pisarnici (šalter 10), na istoj adresi, svakog radnog dana od 9 do 16 sati. Rok za podnošenje prigovora je 15 dana od dana objavljivanja liste, odnosno do 15. jula. Dopune i obrazloženja prigovora mogu se dostaviti zaključno sa 31. julom. Od 30. juna do 31. jula svi učesnici Konkursa mogu imati uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Računarskog centra (27. marta 43-45), od 9 do 16 sati.

Na ovu cenu treba dodati porez od osam odsto tako da puna cena iznosi 1.998 evra za kvadrat. Onima koji kupuju prvi stan vraća se PDV pa im cena ostaje 1.850 evra za kvadrat kako piše Blic.
Za kupovinu stanova u Univerzitetskom selu vlada neviđeno interesovanje kupaca i medija. Od leta prošle godine, kad su radovi na Univerzitetskom selu dobili na velikom ubrzanju, čak 3.000 potencijalnih kupaca, obratilo se investitorima za informacije o tome kad će stanovi biti gotovi, koliko će koštati, gde i kad mogu da se kupe. Svi oni uredno su evidentirani i od sutra će biti pozivani na zakazane razgovore u prodajnom paviljonu.
- Nisu to sve budući kupci. Procenjujem da je među njima, oko 1.000 stvarno zainteresovanih. Međutim, sve njih ćemo kontaktirati, a i oni koji se do sada nisu javili mogu to da učine preko telefona, mejla, faksa… i biće pozvani - kaže Mihajlović.
On ističe da je ponuda od 1.858 novih stanova samo deset posto od ukupne trenutne potražnje za stanovima na tržištu nekretnina u Beogradu, ali ipak ne očekuje da će se ispred prodajnog paviljona ovih dana formirati redovi kupaca.
Naselje „Belville“ sa svojih 200.000 kvadrata, na kojem u svakom trenutku radi između 2.500 i 3.000 radnika zaposlenih u desetak građevinskih firmi, najveći je takav projekat u regionu, a u Beogradu ga nije bilo od kraja 70-tih godina. Reč je o privatnoj investiciji „Hipo Alpe Adria Group“ i „Delta real estate“ vrednoj 220 miliona evra.
- Naselje se gradi za potrebe Univerzijade u Beogradu 2009. godine, ali je to ujedno i privatna investicija koja očekuje profit. Na ovom primeru pokazano je kako privatni i javni sektor mogu i treba da sarađuju - rekao je Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe Adrija“ banke a.d. Beograd.
Stanove nije moguće rezervisati osim predugovorom, kojim se plaća i kapara od 5.000 evra plus PDV (ukupno 5.400 evra).
- Ukoliko kupac odustane od kupovine, novac od kapare će mu biti vraćen - rekao je za „Blic“ Zoran Komar, direktor prodaje „Blok 67 Associates“, dodajući da budući kupac ima rok od 45 dana da realizuje kredit i potpiše kupoprodajni ugovor. Ukoliko ne stigne u tom roku, stan se vraća na tržište.
Ipak, nisu svi stanovi „Belvila“ dostupni tržištu. Komar je potvrdio da jedan deo neće biti pušten u prodaju, (340 stanova koje su zadržali akcionari) ali nije želeo da precizira koliko.

Prodajni paviljon
Prodajni paviljon u Ulici Jurija Gagarina imaće radno vreme od devet do 19 sati. U njemu će raditi tri prodavca nekretnina u jednoj smeni koji će moći da obave dva do tri razgovora za jedan sat. Sve informacije i zakazivanje poseta prodajnom paviljonu kupci mogu obaviti preko telefona 2090-770 ili mejlom na sajtu www.belville.rs
Uz njih, u paviljonu su konsultanti Hipo Alpe Adria banke koja nudi stambene kredite sa grejs periodom do usejenja, koje se očekuje u oktobru 2009. godine.

Ta savremena poslovna celina A klase, koju gradi kompanija “CA Immo”, sastoji se od dve zgrade bliznakinje, koje su na nižim spratovima međusobno povezane dvospratnim mostom. U poslovnom objektu, koji je smešten na levoj obali reke Save, u novobeogradskom bloku 20, svaka od kula imaće površinu oko 10.000 kvadratnih metara, kako piše Blic.
Osim u prizemlju zgrade, poslovni prostor će biti raspoređen na osam nivoa, dok su garaže sa oko 390 mesta za parkiranje napravljene na dva nivoa i moći će automatski da se provetravaju.
U prizemlju zgrade će se nalaziti i maloprodajni prostor i četiri savremena lifta- dva u svakoj kuli za po osam osoba, nosivosti 630 kilograma, kao i dva za 12 osoba. U zgradi će biti i restoran sa oko 300 mesta, u kome će se pripremati hrana za zaposlene.
Kancelarijski prostor zadovoljavaće visoke svetske standarde, a svaki zakupac moći će svoj prostor da zaokruži gips-kartonskim pregradama, koje imaju dobru zvučnu izolaciju. Objekat će biti opremljen kvalitetnom zvučnom i termičkom izolacijom, kao i savremenim grejanjem, hlađenjem, klimatizacijom, a biće obezbeđena i kompjuterizacija i televizijska kontrola zgrade.

Ceo kompleks dobio je naziv “Oasis” čime simbolizuje stvaranje zelene oaze mira za buduće stanare, čije će jednospratne i dvospratne kuće gledati na veštačko jezero, šumu i golf terene. Na tenderu prošlog februara, američko-austrijsko- izraelski konzorcijum “El golf” pobedio je u nadmetanju za 300 hektara zemljišta u naselju Bečmen. Za zakup na 99 godina, strani investitori treba d isplate opštini Surčin 26 mil EUR.

Prema planu, ceo kompleks, u kojem bi trebalo da živi čak 25.000 stanovnika, gradiće se u fazama narednih desetak godina. U prve četiri godine, investitori planiraju da realizuju prvu fazu, da izgrade infrastrukturu, heliodrom i puteve, a za ukupno šest godina, veliki golf teren sa 18 rupa, zgradu golf kluba, ambulantu, obdanište u prirodi…

- Biće to prvi profesionalni golf teren u regionu. Teren nam je dozvoljavao da budemo veoma maštoviti i kreativni, jer praktično nismo imali nikakvih prepreka. Zemljište je prekriveno poljima kukuruza. Kad bude sagrađen golf teren biće to veoma lepo uređeno zemljište, privlačno za one koji će u blizini da žive - izjavio je Peter Harradine, autor projekat golf terena u Surčinu i svetski priznat golf arhitekta, koji je do sada projektovao više od 160 terena širom sveta.

Stambeni kompleks “Oasis” imaće nekoliko različitih tipologija stanovanja: najekskluzivnije zone stanovanja biće popunjene jednoporodičnim vilama kao dvospratnim kućama sa podrumom i bazenom, koje će biti smeštene isključivo uz obod veštačkog jezera i terena, na placevima veličine od 500 do 700 m2.

U severnom delu kompleksa biće dvoporodične vile prosečne veličine 160 m2 na placu od 300 m2. Višeporodično stanovanje, sa po četiri apartmana u jednom objektu biće smeštene u zapadnom delu kompleksa, a stanovi od oko 80 m2 u zgradama uz kružni bulevar.

- Cena kvadrata biće uvek duplo manje od onih koje se traže u centru Beograda. To bi, prema sadašnjim cenama, značilo, između 1.800 i 2.000 evra za kvadrat - rekao je Saša Trišić, menadžer projekta.

Pored vila, satnova i profesionalnog golf terena, naselje će prema planu imati šoping mola na 30.000 m2, sportske terene za fudbal, košarku, tenis, zatvoren bazen, kuglane, spa centar… i veoma dobre veze sa aerodromom, autoputem i obilaznicom oko Beograda.

Osim mogućnosti iznajmljivanja ili kupovine poslovnog prostora u ponudi će biti i prostorije za uslužne delatnosti. Podzemne garaže i dva trga, međusobno povezana pešačkim prelazom, doprineće ukupnom komforu i omogućiće lak pristup svim kancelarijama i prodavnicama.

- Svakako da je jedan od razloga veće gradnje odobravanje stambenih kredita. Sada se lakše dolazi do svog “krova nad glavom”, jer iznosom zakupnine praktično se plaća rata za stan - kaže Dejan Stanković, jedan od investitora iz Sombora.

Mirko Zorica, direktor “Somborstana”, ističe da ova firma završava izgradnju 94 stana, koje kupci preuzimaju ceni od 585 EUR po m2. Cene u Somboru su i dalje mnogo niže nego u Novom Sadu i Beogradu, ali postepeno rastu. Cena novog kvadrata košta i do 750 EUR. Više su i cene ranije izgrađenih stanova, pa je ispod 500 EUR po m2 teško kupiti stan. Prošle godine cena novoizgrađenih stanova kretala se od 520 do 600 evra po kvadratu.

Kuće su znatno manje atraktive za kupce, iako se za 30.000 do 50.000 evra može kupiti poveća zgrada, odnosno, kavadratni metar ovih stambenih zgrada najčešće košta oko 300 EUR.