Iako su nekretnine u Kragujevcu poskupele, trgovina nepokretnostima je povećana i za prvih šest meseci ove godine prodato je oko 2.000 stambenih jedinica više nego u celoj prošloj godini.

- U prošloj godini u Opštinskom sudu u Kragujevcu overeno je 15.814 stambenih ugovora, a samo u prvih šest meseci ove godine 17.552 - rekla je portparol suda Ivana Račić.

U agenciji za promet nekretnina “Brković” je rečeno da su razlozi porasta trgovine nepokretnostima priliv stanovništva iz drugih krajeva Srbije, dolazak stranog kapitala, najava da će italijanski proizvođač automobila “Fiat” investirati u “Zastavu”, ali i stambeni krediti koje odobravaju banke.

Sve više naših građana koji trenutno borave u inostranstvu kupuje nekretnine u Beogradu.

Uprkos visokim letnjim temperaturama i cenama kvadrata, u agencijama za promet nekretnina ovih dana primetne su gužve. Tome svakako doprinosi i odluka da od 1. jula ponovo počne isplata subvencija za stambene kredite za treći kvartal. Prijatno iznenađenje je što sve veći broj naših građana koji su u inostranstvu kupuje nekretnine u zemlji u nameri da se vrate u Srbiju, kako piše Politika.

Da Beograd kao geostrateški centar ima najveći potencijal za gradnju nekretnina u regionu i da ga strani investitori vide kao centar jugoistočne Evrope, potvrdio je nedavno za naš dodatak i Aleksander Petric, generalni direktor Immorent-a, uz prognozu da će za pet do deset godina verovatno biti jedan od vodećih centara u regionu.

Sve ovo potkrepio je trenutnim stanjem na tržištu nekretnina u našoj prestonici, ali je napravio i poređenje sa Bečom, gde se nalazi sedište Erste grupe u čijem je okrilju i Immorent.

Tražena cena kvadratnog metra stana pala je sa 2.135 na 2.127 evra, dok su kvadrati kuća poskupeli sa 1.419 na 1.437 evra.

U Hrvatskoj su u prva četiri meseca ove godine tražene cene stanova zabeležile neznatan pad – 0,5 odsto. To je pokazala analiza Zagrebačke berze nekretnina.

Pri tome valja naglasiti, kako pišu hrvatski mediji, da je u istom procentu došlo do pada traženih cena stanova u Zagrebu. Na Jadranu, za razliku od Zagreba, cene kvadrata su i dalje u porastu i za sada on iznosi oko 1,7 odsto, kako piše Politika.

Najtraženiji manji stanovi u centru, ali ima i onih koji kupuju nekretnine na osnovu kvaliteta gradnje. Život na salašu u trendu.

Stanje na tržištu nekretnina u Novom Sadu je slično kao u Beogradu i Nišu. Priliv stanovništva je iz godine u godinu sve veći. Neko dolazi zbog posla, neko na studije, a krov nad glavom potreban je svima. Stalno povećanje tražnje, ali i smanjenje ponude stanova, osnovni je razlog za korekciju, odnosno povećanje cena kvadrata, kako piše Politika.

Cene nekretnina u većim gradovima u Srbiji nastaviće da rastu, a predviđa se da će u Beogradu dostići i do 4.000 evra po kvadratu, navodi se danas u novom broju “Ekonomist magazina”.

Razlog za to je što je potražnja pet puta veća od ponude: samo u Beogradu nedostaje oko 200.000 stanova.

Ako stan prosečno traje sto godina, prema procenama građevinara, svake godine potrebno je graditi 30.000 novih, samo za održavanje fonda stanova, a u Srbiji se, pak, izgradi jedva 10.000 godišnje.

Iz Leskovca se više ljudi iseli nego što ih se doseli, što se negativno odražava na tržište nekretnina.

Vlasnica agencije za promet nekretnina „Prostor” iz Leskovca Mirjana Đermanović ovim poslom se bavi od 1998. godine. Po njenim rečima, od tada do danas došlo je do velikih promena u prometu nekretnina, i to nagore. Opadaju i ponuda i potražnja, a, po njenom mišljenju, na to je najviše uticala migracija stanovništva. U Leskovcu je sve teže naći posao, jer je privreda posustala pa sve veći broj stanovnika ovog i susednih gradova, pre svega mladih, napušta ovaj kraj i uhlebljenje traži u nekom od razvijenijih gradova Republike ili u inostranstvu, kako piše Politika

U stambene kredite banke plasirale više od milijardu evra. Na kraju 2007. godine, broj korisnika stambenih pozajmica premašio je 34.000, dok se prosečna zaduženost kreće oko 35.000 evra.

Tržište stambenih kredita u Srbiji poslednjih godina doživelo je ekspanziju ne samo zbog rasta zarada nego i zahvaljujući konkurenciji između banaka, koje su poboljšale svoju ponudu i učinile je dostupnijom prosečnom korisniku pozajmica. Svoj doprinos tome dala je i država, subvencionisanjem kamata za određene kategorije korisnika, kao i osnivanjem Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, koja je od 2005. godine, kada je počela sa radom, preuzela na sebe obavezu da će garantovati otplate rata za više od dve trećine odobrenih zaduženja. Prema podacima koji su se mogli čuti na okruglom stolu posvećenom stambenom kreditiranju, koji je organizovao magazin Ekonomist, od ukupno 1,14 milijardi evra, koliko je na kraju prošle godine bilo plasirano u stambene kredite, kod Nacionalne korporacije osigurana zaduženja iznose 729 miliona evra ( 64 odsto), ili 23.800 od ukupno 33.700 odobrenih kredita (71 odsto).

U Srbiji sve više gradjana ulaže u nekretnine, a sve manje u štednju, pokazala je studija Unikredit banke.

To dovodi do laganog smanjenja akumulacije likvidnih sredstava, navodi se u saopštenju te banke i dodaje da je u Srbiji najveći broj stanova u ličnom vlasništvu, sa prosečnom površinom od 60 kvadratnih metara.

Istovremeno, u Evropskoj uniji (EU) broj stanova u vlasništvu je manji, ali je prosečna površina veća i iznosi 80 kvadratnih metara.

U Srbiji 87 odsto stanovništva kupuje stanove kako bi u njima stanovalo, dok devet odsto kupuje stanove kao investiciju za budućnost, odnosno kako bi ih davali u zakup i na taj način ostvarivali dodatni prihod.