Tržište nekretnina u Beogradu, otkad se spontano formiralo 1990. godine, potpunio je neuređeno. U njemu ima mnogo lova u mutnom, prevara, nesigurnosti i za prodavce i za kupce i za posrednike. Zato je nedavno formirano Udruženje porednika u prometu nekretninama sastavilo Nacrt zakona, koji bi u ove poslove, u kojima se obrću milioni evra, trebalo da uvede neka pravila.

Beogradsko tržište nekretnina je iz godine u godinu u sve većoj ekspanziji. Kako ono raste i razvija se, tako se, zbog nedostatka zakonske regulative, nesigurnost svih aktera povećava.

Sve više ljudi odlučuje se na život u vikend zonama, izvan gradskog središta.

Napravljene u „zlatno doba” za odmor i uživanje na najlepšim mestima, u vreme krize devedesetih na tržištu nekretnina nisu vredele ni trećinu građevinske vrednosti. One koje nisu prodate u bescenje, danas dobijaju značaj iz daleko praktičnijih razloga – novih uslova života i stanovanja, a mnogi tvrde čak i iz mode.

Aktuelnost dalekovidih graditelja vikend kuća, pogotovu onih u okolini Beograda i do 50 kilometara udaljenosti od centra grada, uvideli su u poslednje vreme naslednici koji žele da odgajaju potomstvo u okruženju mira, tišine i čistog nezagađenog vazduha.

Tendencija povećanja vrednosti stambenog prostora se i dalje nastavlja, ocenili su predstavnici agencija za promet nekretnina.

Cene stanova po kvadratu kreću se u Beogradu od 750 pa do više od 2.500 evra, a agenti tvrde da ima manje stanova nego što je potrebno obrazlažući da veliki priliv domaćeg i stranog kapitala uslovljava porast cene stanova, posebno na atraktivnim lokacijama, bez obzira na veliku izgradnju.

Najtraženiji stanovi su u najužem centru grada koji se prodaju po ceni od 2.500 evra po kvadratu, navode agenti precizirajući da je vrednost pojedinih stanova na toj lokaciji i veća.